#HerojiUcenika: Miroslav Dimitrijević

Miroslav Dimitrijević je nastavnik matematike u Gimnaziji ,,Svetozar Marković”, u Nišu. On se trudi da učenici na kreativan i interesantan način savladaju pređeno gradivo.

Iz perspektive nominovanog nastavnika:

Izuzetno mi je drago da su moji učenici zadovoljni nastavom koju sprovodim u ovoj situaciji i počastvovan sam nominacijom sa njihove strane za ovu laskavu titulu. Ova nominacije ujedno me i obavezuje da odogovorim na prikladan način. Moram, međutim, da vam na samom početku predočim, da nisam jedini koji nastavu izvodi na ovaj način. U Gimnaziji u kojoj radim, od samog početka, na isti način, radi i dvoje mojih kolega. A to su Milosavljević Miloš, nasatavnik matematike u specijalizovanom matematičkom odeljenju, koji mi je zapravo i pomogao u donošenju odluke, jer se i sam odlučio za takav vid predavanja, kao i Ognjanović Tatjana, nastavnica biologije.

Radim u Gimnaziji „Svetozar Marković“ od septembra 2003. godine. Igrom slučaja sam počeo da radim u prosveti. Takođe, sticajem okolnosti sam počeo predajem matematiku iako sam na departmanu za matematiku završio smer za informatiku i računarstvo pa sam podjednako mogao da podučavam đake i informatici. Što se tiče informatičke podloge, dakle, sitacija me nije zatekla. Uvek sam sâm brinuo o svojoj opremi i u trenutku uvođenja vanrednog stanja imao sam skoro sve što mi je potrebno od tehnike. Barem sam tako pomislio u tom momentu. Naravno, ispostavilo se da baš i nije tako.

Kako ste se prilagodili radu na daljinu?

Sve se desilo izuzetno brzo i izuzetno su retke kolege koje su za ovaj trenutak bile u potpunosti pripremljene. U ponedeljak, 16.03.2020 je uvedeno vanredno stanje i škole su zatvorene. Ta prva nedelja je bila izuzetno stresna i napeta. Počeli su da se nižu mailovi i trebalo je da se počne sa radom u utorak, da bi nekako shvatili da je to u domenu naučne fantastike te da nastava ipak kreće od srede. Moja prva pomisao je bila da je potrebno tu nedelju iskoristiti za osmišljavanje i nalaženje pravih alata i tehnika kako bi se nastava na daljinu uspešno sprovela. U međuvremenu sam intenzivno razmišljao šta bih mogao da iskoristim za dobru on line nastavu. Prve misli su me vodile ka kombinaciji nekoliko alata koje bih mogao da upotrebim. Na meniju su bili Moodle, Google Classroom, naravno komunikacija mailom, malo viber-a, a specijalitet i vodeći alat trebala je da bude on-line učionica na nekoj od platformi koje se nude na internetu. Tu bi sa elektronskom (grafičkom) tablom mogao da vodim čas baš kao i u školi. I eto prve tehničke prepreke. A mislio sam da imam sve. Brzo sam nabavio elektronsku tablu ali sam još brže čini mi se shvatio da tu postoji još niz nekih problema. Konsultovao sam se kolegom koji je već držao na ovaj način dopunsku i dodatnu nastavu. On je već imao otvoren nalog na nekoj od platformi još od ranije i koristio je besplatno. Pokušao je da me uključi ali to više nije bilo moguće. Onda sam otkrio da se sada sve do jedne platforme tog tipa naplaćuju. I nije plaćanje bilo glavni problem, bilo je tu prihvatljivih paketa. Otvorio sam nalog sa probnim periodom na dve takve kako bi ih testirao i doneo odluku. Problem je sa jedne strane bio u tome što softverski paketi nisu u popunosti zadovoljili moja očekivanja. Sa druge strane kvalitet napisanog (na elektronskoj tabli) nije bio odgovarajućeg kvaliteta. To mi se prosto nije dopalo, nije izgledalo onako kako sam zamišljaoi očekivao. Sve se ovo dešavalo u prva dva dana. Ponedeljak i utorak. Već sam bio blago razočaran.

Utorak uveče. U razgovoru sa Milošem, koji je skoknuo do knjižare i pazario belu tablu formata 1,2m x 0,9m, odlučio sam da i ja uradim isto. Tada mi je ujedno i postalo kristalno jasno da će ovo rešenje biti kud i kamo delotvornije od prethodno pomenute elektronske grafičke table. Iskreno, rekao bih da sam se na kraju odlučio za klasičnu varijantu, da sam staromodan, bela tabla i flomaster. Što bi rekli đaci, ništa „fensi“. Ali, tabla je bila neophodna, ovakva ili onakva. Jedino pitanje koje je pokretalo motivaciju bilo je kako ostati dovoljno interaktivan u trenutku kada to deluje prilično teško, kako ostvariti dvosmernu komunikaciju, kako izvući maksimum u datom trenutku. Sreda je bila moj dan za šoping, ali je Miloš pokupio poslednju tablu i morali su je poručiti u knjižari. Nastava je krenula u četvrtak. Sreda je bila priprema na temu kako ćemo raditi nadalje.

Šta smatrate da se najviše dopada učenicima u vašem radu?

Bez lažne skromnosti, ne mislim da sam napravio nešto revolucionarno i spektakularno, naprotiv. Ja samo držim on line časove. Istina je, doduše, da to nisam nikada ranije radio. Ali, ni to ne vidim kao nešto čemu sam se posebno morao prilagoditi. Dobra strana je ta što učenici učestvuju na času dok ja pišem po tabli na isti način kao i u školi. Za konferencijsku vezu koristimo Google Meet. Sve radi bez problema, nema lagovanja, nema zastoja, nema pucanja konekcije, prosto savršeno. Baš kao da smo u učionici. Ukoliko neko treba da izađe „ispred table“ on jednostavno diktira zadatak a ja to zapisujem na tabli. Možda je učenicima prosto interesantna činjenica da sam se ja odlučio na takav vid rada i da sam postavio tablu usred sobe i pretvorio je u učionicu. Ali ja ne vidim kako sam drugačije na najrealniji mogući način mogao da premestim učionicu iz škole u svoj stan, do ovako. Sem toga, i sam sâm poštovalac žive reči i veoma dobro znam koliko to učenicima znači. Matematika je specifičan predmet. Samostalno učenje zna često da zapadne u probleme, pa je od neprocenjivog značaja objašnjenje nastavnika.

Koja je razlika između rada u vanrednom stanju i pre njega?

Učenje na daljinu ima svojih prednosti ali i mana. Naravno, ne mislim da je učionicu u školi moguće u potpunosti zameniti on line časovima (ili barem ne još uvek). Rekao bih da je ovo, recimo,  dostojna zamena u ovom trenutku. Učenici su i sami shvatili ozbiljnost situacije i utiska sam da se ponašaju odgovornije. Savesno obavljaju svoje zadatke, ozbiljno i zrelo pristupaju problemima. Čini se kao da imaju više koncentracije. Verovatno zbog toga što su sami u prostoriji, ko zna. Sada su i usredsređeniji na nastavu koja im okupira dobar deo dana (doduše kao i pre) i posvećeniji svojim obavezama. Sa druge strane, teško je steći baš realnu sliku o njihovom znanju, naročito kada je matematika u pitanju. Pa ipak, ne mislim da je to prioritet u ovom trenutku, procenjivanje njihovog znanja i ocenjivanje. Prioritet je učenike provesti kroz program, objasniti im sve što im nije jasno i u svakom smislu pružiti pomoć i podršku u usvajanju predviđenih sadržaja. Olakšati im maksimalno učenje i regularno privesti školsku godinu kraju.

Sada je, prirodno, malo intenzivnija i siguran sam da ta vrsta češćeg a neopterećujućeg kontakta veoma znači mojim učenicima. Osećaj zajedništva je neophodan i neprocenjiv. Smatram da je način komunikacije sa učenicima od suštinskog značaja, poruke koje im šaljemo svakog časa, naročito u ovom trenutku. Pravilna logika, predstavljanje situacije na realan način, detaljno i iskreno saopštavanje svih značajnih informacija može dovesti do odlične komunikacije i zbližavanja sa učenicima. Siguran sam da ih takav pristup na neki način može čak i dodatno motivisati na rad.

Koju platformu koristite za predavanja i zbog čega?

Pored aplikacije Google Meet, komunikacija se odvija mail-om. Opet stara škola, nisam želeo da koristim Google classroom kao podršku za zadavanje domaćih zadataka i prijem istih. Sve sam organizovao preko mail-a, prosto mi je na taj način lakša organizacija i preglednije mi je tako. Sa učenicima kojima sam odeljenjski starešina, koristim i viber. Kroz viber grupu ide neka, da tako kažem, neformalna komunikacija, mada promaknu i neke ozbiljnije teme. Viber je neka vrsta relaksiranije komunikacije koja je takođe veoma bitna, naročito u ovakvim trenucima.

Da li mislite da se uloga nastavnika promenila ili povećala na neki način?

Uveren sam da je uloga nastavnika u ovom trenutku značajnija nego inače. Učenici su i te kako pod stresom, iako se nama možda ne čini tako. Potrebno je to razumeti i stoga je veoma važno, mnogo važnije nego inače, imati u vidu i tu promenljivu veličinu u nastupanju pred đacima. Sada treba biti malo više prijatelj a malo manje nastavnik. Učenike treba umiriti i uveriti ih da, bez obzira na loš trenutak u kome smo se zatekli, ne treba zapasti u paniku i da nije smak sveta. Da, treba shvatiti ozbiljno sve poruke, ali ih razumno treba i procesuirati u glavi. Vanredno stanje i zabrana kretanja ne sprečavaju nas da nastavimo da se na sasvim normalan i uobičajen način bavimo svojim redovnim školskim obavezama. Barem danas to nije tako teško. Zemlja se i dalje okreće oko svoje ose, zar ne?    

Tekst predstavlja isključivo stavove i mišljenja autora, a ne organizacije.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *